ҲАВОДАГИ НИСБИЙ НАМЛИК ВА БУҒ ЎТКАЗУВЧАНЛИК ҲОЛАТЛАРИ
Оценка 4.9

ҲАВОДАГИ НИСБИЙ НАМЛИК ВА БУҒ ЎТКАЗУВЧАНЛИК ҲОЛАТЛАРИ

Оценка 4.9
Научные работы
pdf
технология
Взрослым
19.07.2022
ҲАВОДАГИ НИСБИЙ НАМЛИК ВА БУҒ ЎТКАЗУВЧАНЛИК ҲОЛАТЛАРИ
Ҳавода доимо бир қанча сув буғлари миқдори ушлаб турилади. Шу сув буғини намлик миқдори –ҳавонинг абсолют (хақиқий) намлиги дейилади.
1n.pdf



             

 

O„ZBEKISTON RESPUBLIKASI

OLIY VA O„RTA MAXSUS TA‟LIM VAZIRLIGI

FARGʻONA POLITEXNIKA INSTITUTI

 

 

 

 

 

IQTIDORLI TALABALAR, MAGISTRANTLAR,

 KATTA ILMIY XODIM-IZLANUVCHI VA 

MUSTAQIL TADQIQOTCHILAR

 

ILMIY – AMALIY ANJUMANI

 

МАTERIALLARI 

 

2022   yil 21-22 iyun

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Farg‗ona – 2022

ANJUMANNING TASHKILIY QO„MITASI

 

1.  Salomov Oʻ.R. – tashkiliy qoʻmita raisi, institut rektori;

2.  Xamraqulov Z.A. – tashkiliy qoʻmita raisi oʻrinbosari, Ilmiy ishlar va innovatsiyalar boʻyicha prorektor; 

3.  Qambarov J.X. –  OʻIB prorektor;

4.  Botirov M.I. – YoMvaMMIB birinchi prorektor; 

5.  Salimov A.A. – MIIB prorektor;

6.  Ergashev S.F. – I va IPKTB boshligʻi;

7.  Xomidov A.Q. – ―ITITFTE‖ boʻlimi boshligʻi; 

8.  Obidova G.  – ―Magistratura‖ boʻlimi boshligʻi; 

9.  Ismoilov N. – ―Xalqaro xamkorlik‖ boʻlimi boshligʻi; 

10.              Xomidov A.Q. – Iqtidorli talabalarning ilmiy tadqiqot faoliyatini tashkil etish boʻlimi boshligʻi, anjuman kotibi. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Manzil: O‗zbekiston Respublikasi, 150107, Farg‗ona shahri,  Farg‗ona ko‗chasi, 86-uy, Farg‗ona politexnika instituti. FarPI – Farg‗ona politexnika instituti, 2022

                                                             КИРИШ СЎЗИ

Ассалому алайкум муҳтарам анжуман иштирокчилари, ҳурматли профессорўқитувчилар, докторатлар, магистрантлар ва иқтидорли талабалар !

Бугунги, ҳар йили Фарғона политехника институтида ўтказиладиган  анъанавий ―Иқтидорли талабалар, магистрантлар, докторантлар ва мустақил тадқиқотчиларнинг‖ илмий-амалий анжуманини очишга рухсат бергайсизлар.

Ҳурматли анжуман иштирокчилари, таълим соҳасида сўнгги йилларда олиб борилаѐтган муҳим ислоҳотларнинг асосий йўналишлари ва мақсадли кўрсаткичлари Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги ―Ўзбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожланиш концепциясини тасдиқлаш тўғрисида‖ги ПФ-5847-сонли Фармонида  белгилаб берилган.

Фармонда илмий-тадқиқот ишлари натижадорлигини ошириш, ѐшларни илмий фаолиятга кенг жалб этиш, илм-фаннинг инновацион инфратузилмасини яратиш борасида келгуси йилларда қуйидаги вазифаларни амалга ошириш белгилаб олинган:

-     Таълим, фан, инновация ва илмий-тадқиқотлар натижаларини тижоратлаштиришнинг узвий боғлиқлигини назарда тутувчи ―Университет 3.0‖ концепциясини босқичма-босқич жорий этиш;

-     Технопарк, форсайт, технологиялар трансфери, стартап, акселератор марказларини ташкил этиш, уларни соҳалар ривожланишини тадқиқ қилувчи ва прогнозлаштирувчи илмий-амалий муассаса даражасига олиб чиқиш;

-     Стартап лойиҳалари асосида тижоратлаштириш салоҳияти юқори бўлган янги маҳсулотлар ва технологияларни яратиш орқали олий таълим муассасалари негизида илмий-тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий этиш ҳамда уларни тижоратлаштириш

билан шуғулланувчи ―spin-off‖ ва ―spin-out‖ корхоналарини ташкил этиш белгиланди.

Юқоридагилардан кўринадики, олий таълим муассасаларининг илмий-тадқиқотларни амалга ошириш натижасида ривожланиш стратегиялар давлат томонидан аниқ белгилаб берилган. Дунѐнинг топ университетлари фаолиятини чуқур таҳлил қилиш олий таълимнинг билим бериш ва тадқиқотлар ўтказишдан бошқа миссиялари ҳам мавжуд эканлигини кўрсатади. Буни топ университетлар топаѐтган йиллик даромадлари тўлов-контракт ѐки давлат бюджетидан ажратилаѐтган маблағ эмас балки, бошқа манбаалардан топилаѐтганлиги орқали изоҳлаш мумкин. Биргина, Оксфорд университетининг йиллик тадқиқотлар ва грантлар орқали ўзлаштирилган маблағлар, ҳомийлик ва эндаумент фондидан тушган жами маблағлар эса 2,551 млрд АҚШ долларини ташкил этиб, умумий даромаднинг 80 фоиздан ортиғини ташкил қилади. Инвестициялар бўйича тушган маблағлар эса 133 миллион АҚШ долларидан иборат.

Юқоридаги таҳлиллардан кўринадики, жаҳондаги топ университетларнинг даромадларини тўлов-контрактдан келган даромад эмас, балки тадқиқотлар, уларни тижоратлаштириш ҳамда ҳомийликдан тушган маблағлар ташкил қилади.

Республика ОТМларининг йиллик даромадларига назар солинганида бу тақсимотнинг аксини кўриш мумкин. Яъни, тўлов-контрактдан тушадиган тушумлар ҳамда бюджет ажратмалари ўртача 90-95 фоиз, бошқа манбалардан тушумлар эса 5-10 фоизни ташкил қилади. Республика ОТМларини халқаро рейтинг агентликларида хорижий топ университетлар билан рақобатбардошлигини ушбу кўрсаткични структуравий ўзгартириш ҳисобига ошириш мумкин.

Республикада олий таълимни ривожлантириш ва ѐшларни олий таълимга бўлган қамровини ошириш соҳасида олиб борилаѐтган ислоҳотлар натижасида охирги 5 йил ичида ОТМлар сони қарийиб 2,5 баравар ортиб 159 тани ташкил қилмоқда. Бу эса таълим хизматлари бозорида рақобатни кучайишига, сифатли таълимга бўлган эҳтиѐжни ортишига ҳамда қўшимча моддий техник-таъминотга бўлган талабни кўпайишига олиб келади.

Биргина тўлов-контрактдан ѐки давлат бюджетидан тушган маблағлар билан эса таълим хизматлари бозорида рақобатлашиб, таълим сифатини ошириб ѐки моддий-техника таъминотини замон талабларига мослаштириб бўлмайди. Бу йўналишда республика олий таълим ташкилотлари томонидан амалга оширилиши зарур бўлган механизм ва илмийишланмаларни тижоратлаштириш бўлиб ҳисобланади.

Ҳозирги даврда олий таълим ташкилотларида тадбиркорлик фаолиятини ташкил этиш ва ривожлантириш университет тизимининг янги босқичи сифатида қараб келинмоқда.

―Тадбиркор университет‖ тушунчасини биринчи марта Б. Кларк томонидан киритилган бўлиб, кейинчалик ―Университет 3.0‖ университетнинг учинчи авлоди деб номланган муқобил номи вужудга келди.

―Университет 3.0‖ моделининг асосий хусусиятларидан бири янги тадбиркорлик функциясининг қўшилиши бўлди.

Мазкур тушунчани кириб келиши ва уни кейинчалик кенгайиб бориши бозордаги инновацион маҳсулотларга бўлган талабни ортиши ҳамда ОТМлар ўртасида рақобатни кучайиши орқали ифода этилади. Лекин, масаланинг яна бир муҳим тарафи шундаки, олий таълим ташкилотлари янги лойиҳалар, инновациялар ва илмий янгиликлар базаси ҳисобланиб, уларни тижоратлаштиришга бўлган эҳтиѐж ортиб бормоқда.

Фикримизча, эндаумент фонд (ЭФ) – таълим, илм-фан ва бошқа ижтимоий йўналишларни қўллаб қувватловчи мақсадли жамғарма. Ривожланган давлатлар ЭФ фаолиятини мувофиқлаштирувчи миллий қонунчилигига эга. ЭФ корхона ва жисмоний шахсларнинг хайрия маблағлари ва мол-мулки ҳисобига шаклланади ва йиғилган маблағларни банк депозитларига, қимматли қоғозларга жойлаштириш, ЭФ эгаси қошида ташкил этилган СКларнинг айланма маблағларини кўпайтиришга йўналтириб, ундан олинган даромадни ЭФ эгасинининг белгиланган мақсадларига йўналтиради. ОТМнинг молиявий барқарорлиги ва эркинлигини таъминлашда катта рўл ўйнайди.

Спин-офф компания (СК) - олий таълим муассасаси  таъсисчилигида ДХШ шаклида ташкил этиладиган, юридик шахс мақомига эга ташкилот. СКнинг устав жамғармасида ОТМнинг улуши 50% ва ундан юқори этиб белгиланади. СК ташкил этишдан асосий мақсад ОТМнинг илмий изланишларини тижоратлаштириш ва ишлаб чиқаришга жорий этиш ҳамда фаолият натижасида олинган даромадини ОТМ моддий техника базасини ривожлантиришга йўналтириш. Таълим, фан ва ишлаб чиқариш интеграциясини ривожлантиришда катта рўл ўйнайди.

Тадбиркор университет академик билим натижаларини иқтисодий фаолиятга трансфер қилади. Натижада эса университетнинг молиявий даромадларини диверсификация қилиш имкони туғилади. Молиявий маблағларни диверсификация қилишда олий таълим ташкилоти турли грантлар ва тадқиқотларни молиялаштириш, фондлардан ҳомийлик асосида маблағ жалб қилиш, энг асосийси спин-офф корхоналарини ташкил этиш ҳисобига мустақил маблағ ишлаб топиш имкониятини қўлга киритади.

Олий таълим ташкилотларида спин-офф корхоналарини ташкил этиш қуйидаги вазифаларни бажарилишини таъминлаб беради:

1.      ОТМларнинг рақобатбардошлигини оширади.

2.      Мамлакатда инновацион фаолликни таъминлайди.

3.      ОТМларда инсон капиталини ривожлантиради.

Университетларнинг асл вазифаси ишлаб чиқариш эмас, таълим ва тадқиқот ҳисобланади. Спин-офф корхоналари эса тадқиқот натижаларини тижоратлаштиришда қулай ва самарали механизм сифатида ОТМларга ѐрдам беради.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 16 июндаги видеоселектор йиғилишида ҳар бир мутахассислик кафедралари ҳузурида илмий-тадқиқот марказларини ташкил этиб, уларнинг ўзига даромад топиш учун барча шароитларни яратиб бериш вазифаси белгилаб берилди. Фарғона политехника институтида ушбу топшириқ ижросини таъминлаш мақсадида, илмий ва инновацион ишлаб чиқариш ҳамда турли соҳаларга хизмат кўрсатиш учун мўлжалланган жами 9 та марказ ―Қурилиш материалларини аккредитациядан ўтказиш‖, ―Илмий-тадқиқот ва ўқув ишлаб чиқариш комплекси‖, ―Бино ва иншоотларни лойиҳалаш‖, ―Ёшлар инновация‖, ―Патентшунослик‖, ―Бизнес инкубатор‖, ―Медиа марказ‖, ―Тил маркази‖ ҳамда ―IT-incubator‖ фаолияти йўлга қўйилди.

Шунингдек, 11 та ―FERPI INNOVATION BUILDING‖ UK, ―ARXIDEYA‖ UK, ―FARPI MECH TECHNO‖ UK, ―FARPI-INNO‖ UK, ―ELECTRONICS‖ UK, ―BUSINESS INCUBATOR‖ UK, ―FERPI CAMPUS‖ UK, ―FerPI – CHEMICAL ENGINEERING‖ UK, ―FARPI ALPHA‖ UK, ―ALPHA MEDIA‖ UK, ―FARPI TEXTILE GROUP‖ UK унитар корхоналари ташкил этилди.

Ташкил этилган унитар корхоналарига институтнинг ―Инновацион жамғармаси‖ томонидан 5 млрд сўм маблағ ажратилиб, шундан 18 та лойиҳага 3 452 181 700 сўм йўналтирилди.

Спин-офф компанияларини ташкил этиш институт учун бир қатор афзалликларни тақдим этди:

Биринчидан, фан-таълим-ишлаб чиқаришнинг самарали интеграцияси таъминланди. Натижада, талабалар ишлаб чиқариш корхоналаридан ташқари институтда ташкил этилган спин-офф корхоналарида ҳам амалиѐт ўташлари, тадқиқотчилар эса мазкур корхоналарда илмий-тадқиқот олиб бориш имкониятига эга бўлдилар. Ҳозирда ―5+1‖ ѐки ―4+2‖ таълим моделларини спин-офф корхоналари ѐрдамида амалга ошириб, ўқув жараѐнини амалиѐтга бўлган эҳтиѐжини ҳам қондиришга ѐрдам бермоқда.

Иккинчидан, институтнинг моддий-техник базасини ошириш имконияти вужуд келди. Институтга ҳарид қилинадиган лаборатория жиҳозлари ўқув ѐки илмий мақсадларда фойдаланилган бўлса, бугунги кунда улардан ишлаб чиқариш ҳамда тадбиркорлик мақсадларида ҳам фойдаланиб келинмоқда. Яъни, сотиб олинган жиҳоз ўқув ва илмий фаолиятдан ташқари даромад келтириб ҳарид қилиш учун сарфланган маблағларни қоплаш имконини бермоқда.

Учинчидан, инновацион ғояларни иқтисодиѐтга реал тадбиқ этиш имконини бермоқда. Олий таълим муассасасида амалга ошириладиган кўплаб тадқиқотлар ўз вақтида иқтисодиѐтга тадбиқ этилмаганлиги боис долзарблигини йўқотиб келади. Тадқиқотлар натижасида кўплаб ғоялар, ишланмалар ҳамда патентлар ишлаб чиқилгани билан уларни бозорга тайѐр маҳсулотга трансформация қилиб таклиф этишни аниқ механизми йўқ эди. Спин-офф корхоналари эса мазкур муаммони ҳал этди. Яъни, илмий ва инновацион ишланмаларни иқтисодиѐтга трансферини амалга ошириш имконини берди. Бу эса, тадқиқотчилар ўзини устида яна ишлаши учун мотивация бўлиб хизмат қилмоқда.

Тўртинчидан, тадқиқотчи ва профессор-ўқитувчилар учун қўшимча даромад шаклланишига ҳам замин яратилди. Яъни, амалга ошириш имконияти мавжуд бўлган ғоясига эга бўлган профессор-ўқитувчилар ҳамда илмий ҳодимлар спин-офф корхоналарини ташкил этиш ҳисобига қўшимча даромад олиб келмоқдалар. Шунингдек, спин-офф корхоналари янги ишчи ўринларини яратиш ҳамда ҳуддудда камбағаликни қисқартиришда ҳам самарали механизм эканлигини амалиѐт исботлади.

Бешинчидан, фаолият диверсификацияси ортиб, бозорга фаол кириб бориш таъминаланади. Институтнинг бюджетдан ташқари фаолиятдан келадиган даромадларини диверсификацияси таъминланди.

Олтинчидан, ўқув жараѐнида моддий-техника таъминотини ортиши, профессорўқитувчилар томонидан дарс машғулотларини ишлаб чиқариш билан узвий боғланган ҳолда олиб боришлари таълим сифатини ҳам ортишига сабаб бўлмоқда.

Еттинчидан, институтнинг логотипи асосида бозорга маҳсулотлар етказиб бериш таъминланмоқда. Бу эса институт брендини жамиятда ортишига ва аҳоли томонидан қизиқишларни кучайишига сабабчи бўлади.

Умуман олганда, олий таълим муассасаларида спин-офф корхоналарини ташкил этиш, илмий-тадқиқот ва инновацион ишланмаларни амалиѐтга трансфер қилишдан ташқари, молиявий даромадларнинг диверсификация қилиш имконини ҳам беради.

Бугунги кунда Фарғона политехника институтида 38 та бакалавриат таълим йўналиши ва 18 та магистратура мутахассисликларида - 14768 нафар талабалар таълим олмоқда. Шулардан иқтидорли талабаларимиз сони 1565 нафарни ташкил қилмоқда.Магистрлар 598 нафарни , докторант, мустақил изланувчи ва стажерлар 143 нафарни , эркин тадқиқотчилар 183 нафарни ташкил қилмоқда

2021 йилда  1 нафар талаба Президент стипендиясига, 6 нафар талаба Ислом Каримов, А.Навоий стипендиясига, 4 нафар талаба Беруний стипендиясига ва 1 нафар талаба Зульфия мукофотига сазовор бўлишди.

Институтда асосий штатда 603 нафар профессор-ўқитувчилар ўқув машғулотларини олиб боришмоқда. Улардан 25 нафари фан доктори, 148 нафари фан номзодлари (PhD) бўлиб, жорий ўқув йилида илмий салоҳият 28,7% ни ташкил этмоқда.

Институтида ҳозирда 30 та илмий-тадқиқот лойиҳалари шундан, 18 таси Давлат илмийтехник дастурлар доирасида (5,4 млрд сўм), 12 та ҳамкорлик лойиҳалар доирасида (4,2 млрд сўм), 14 та Институтнинг ―Инновация жамғармаси‖ томонидан (2,8 млрд сўм) амалга оширилди.

Бундан ташқари, 2 та халқаро грант лойиҳалари (170,4 минг АҚШ доллари) ҳамда 168 та қиймати 6,1 млрд сўмлик хўжалик шартномалари бажарилди.

Иш билан бандликка эҳтиѐжи бор талабаларнинг 190 нафари илмий ва инновацион лойиҳаларга жалб қилинди.

Институтда докторант, магистрант ва иқтидорли талабаларнинг илмий тадқиқот ишларини  амалга  оширишга барча етарли шароит яратишга харакат қилинмоқда. Жумладан, Дастурий махсулот  ва патент божларини тўлаш институт хисобидан амалга оширилмоқда.  2022 йилда йилда 65 нафар тадқиқотчига патент божлари тўлаб берилди, 20 дан ортиқ Скопус ва бошқа нифузли базаларга кирган журналларда чоп этган муаллифлар рабатлантирилди  Иқтидорли талабаларни илмий семинарлар, конференциялар, симпозиумларда иштирок этиш ва илмий ишларини чоп этиш масалалари институт кафедраларни, факультетлари ва раҳбарияти томонидан ижобий ҳал қилинмоқда.

Бугунги ўтказилаѐтган анжуман  9 та шўъбани ўз ичига қамраб олиб, уларга жами 160  дан ортиқ мақола ва тезислар келиб тушган. Анжуманимиз институт миқиѐсида бўлишига қарамасдан республикамизнинг кўплаб институтларининг  докторант, магистр ва иқтидорли талабаларидан ҳам мақолалар келиб тушган. Келиб тушган мақолаларнинг деярли барчаси бугунги куннинг долзарб муаммоларини ечимига қаратилган.

Ўйлайманки, анжуманда кўрилаѐтган масалалар ва улар асосида  бўлган илмий хулоса ва таклифлар, олдимизга қўйилган вазифаларни амалга оширилишида, муҳим аҳамият касб этади.

Барчангизга сиҳат-саломатлик, оилавий бахт, хонадонларингизга тинчлик-хотиржамлик, файзу барака, ишларингизда улкан мувафаққиятларни тилаган ҳолда анжуманимизни очиқ деб эълон қиламан.

Эътиборингиз учун раҳмат!

Фарғона политехника институти ректори Саломов Ўктам Рахимович


2. Гончарова Н.И. Проектирование составов бетонов с учетом активности  цемента.

Материалы 22-ой ежегодной международной научно-технической конференции. Ялта,

2002 г.

3.             Волженский А.В. Минеральные вяжущие вещества, М.Стройиздат,1986 г.

4.             Самигов Н.А., Джалилов А.Т., Бабажонов Ф.С., Сиддиков И.И., Арслонов И.К., Мажидов С.Р. «Бетоны с гельполимерными добавками.»/ Республиканский журнал «Архитектура и строительство Узбекистана», №3, 2011, с.37

5.             Рыбьев И.А. Закон прочности оптимальных  структур. Строительные материалы, 1981 г, №12.

6.             www.portol.spp ru/city/index.pht/2. 

 

ҲАВОДАГИ НИСБИЙ НАМЛИК ВА БУҒ ЎТКАЗУВЧАНЛИК ҲОЛАТЛАРИ.

 

(PhD), доц. Абобакирова Зебунисо Асроровна,

 1-20 Жамолиддинова Хуршидабону Тўйчибой қизи  Ферганский политехнический институт

 

Ҳавода доимо бир қанча сув буғлари миқдори ушлаб турилади. Шу сув буғини намлик миқдори –ҳавонинг абсолют (хақиқий) намлиги дейилади.Ўзгармас ҳароратда кўтарилиши натижасида у ҳам ошиб боради. Бу илиқ совуқ ҳавога қараганда намлик буғлари кўпроқ тўйинишини билдиради. Бир ҳил ҳароратда ҳақиқий намликни тўйинган миқдорини фоиздаги нисбати хавони нисбий намлиги дейилади.ва у (υ) харфи билан белгиланиб қуйидаги формула орқали ҳисобланади:

                                                       υ=(е/Е)·100%

 Бизга маълумки хона ҳавосининг нисбий намлиги 50% дан 60% гача бўлса хона намлиги меъѐрда бўлади. Одатда куннинг иссиқ кунларида ҳаво хароратини кўтарилиши билан ҳавонинг нисбий намлиги камаяди, ҳаво ҳарорати пасайиши билан ҳавонинг нисбий намлиги ҳам кўтарилиб боради. Ҳавонинг нисбий намлиги 100% бўлганда нисбий намликнинг тўйиниши чегараси шудринг нуқтаси деб аталади. Ҳаво хароратини ўта пасайиб кетиши натижасида ортиқча намлик конденсат кўринишида ажралиб чиқади. Конденсат биринчи навбатда совуқроқ юзаларга таъсир кўрсатади, бунда кўпроқ бино хоналарини бурчакларга тушади. Конденсат жуда совуқ ойналарга терлаган ѐки музлаган кўринишда тушади.

 Бунда хона дераза ойналарини терлашини йўқотиш учун хаво алмашишини кучайтириш, яъни хонани шамоллаштириш керак. Бу билан хонадаги намликни камайтирилади. Бундай конденсатни олдини олиш орқали ѐпма ва ташқи тўсиқ тузилмаларини узоқ муддат ўз хусусиятларини ўзгартирмасдан ишлашига эришамиз. Конденсат ўз- ўзидан маълумки, ѐпма ташқи- тўсиқ тузилмаларининг ички юзасига ва унинг қалинлигига ҳам таъсир қилади. Бундай холатлар хонанинг ички хаво харорати ва намлиги жуда юқори бўлган пайтларда содир бўлади. Бунинг натижасида хонадаги диффузион намлик ѐпма ичига ўтиши, унинг совуқ қисмига етиб бориши ва ѐпмаларда конденсат хосил қилиши мумкин. 

  Хоналардаги ѐпма ва ташқи тўсиқ тузилмаларининг ички томонидан буғдан химоя қилувчи қатламни қўйиш кўзда тутилиши керак. Кўп қатламли ѐпма тузилмаларда зичланган ва буғ ўтказмайдиган қатламни ички томонига ғоваксимон қатламни ташқари томонига жойлаштириш мустаҳкамлик ва чидамлилик талабларига тўғри келмайди. Шунинг учун ғоваксимон қатламни ички томонига жойлаштириб буғдан ҳимоялаш қатламини қўйиш керак бўлади.

 Ташқи тўсиқ ва ѐпма тузилмаларга гигроскопик намлик жуда тез таъсир қилади, яъни материалларнинг ҳаводан нам буғларини ўзига сўриб олиши натижасида намлик тушади. Бу борада силикат ғиштларнинг юқори нам тортувчан бўлганлигидан ташқари девор юзаси намга чидамли бўлган материаллардан фойдаланиб беркитилади. 419

 

 Қурилиш материалларини структураси ва чидамлилигининг бузилишини тезлатувчи фаол жараѐн бўлиб намлик ҳисобланади. Бизга маълумки қурилиш тузилмалари таркибидаги намлик қишнинг совуқ пайтларида музлаши натижасида материаллар уқалана бошлайди ва мустахкамлигини йўқотиб боради. Бу ўз навбатида биноларни ишга яроқсиз холатга келиб қолишига олиб келади. Намлик билан аралашган агрессив моддалар тузилмаларни емирилишига олиб келади. Бу емирилиш нафақат металл тузилмаларда балки ғишт, бетон ва бошқа қурилиш материалларида ҳам содир бўлади. Ўралган бўшлиқдаги ҳаво иссиқдан ҳимоялаш воситаси ҳисобланади, лекин нам ҳаво зичланиш натижасида иссиқлик ўтказувчи бўлиб қолади намга тўйинган иситгич ўзининг иссикдан қимоя қилиш хусусиятларини ѐмонлашишига олиб келади. Ёпмаларнинг бу хусусиятларини ѐмонлашиши натижасида бинолардан фойдаланиш хафви ортади, яъни биноларни бузилиш ҳолатига олиб боради. Хонадаги ҳавонинг ҳарорат ва намлик ҳолатлирини бузилиши инсонлар кайфиятига, организмига таъсир қилади. Юқори ҳароратдаги катта намлик буғланишни камайтиради. Жуда паст намлик ва юқори ҳарорат намланган қобиқни сизиш қобилятини ѐмонлаштиради. Одамларнинг кундалик ҳароратида керак бўладиган энг қулай шароит учун ҳавонинг намлиги 45-50% ва ҳаво ҳарорати ўртача 18-200 С етарли ҳисобланади. Меъѐрдаги ҳавони ортиши ѐки камайиши яъни ҳавонинг нисбий намлиги ва ҳароратини меъѐрда эмаслиги инсонларнинг кундалик ҳаѐти ва иш фаолиятларида кўнгилсизликлар бўлишига олиб келади. Демак, инсонларни яхши яшаши учун хонадаги нисбий намликни ҳароратини меъѐрда ушлаб турувчи тўсиқ конструкциялар ва ѐпмаларни рационал лойиҳага асосан тўғри танлаш мақсадга мувофиқ бўлади.

 

Адабиѐтлар

1.                      Набиев М. Влажностный режим и долговечность стен прoмышленных зданий в  присуствии водорастворимых солей. Автореферат. Москва 1979

2.                      В.А.Обьедков, М.Набиев. Влияние гидрофобизирующих добавок на свойства керамзитобетона в агрессивной среде. ЦИНИС. Реферативная информация, серия УП ―Строительные материалы и изделия‖, вып. 12,21,1976

3.                      М.Набиев. Исследование долговечности панельных  стен в присутствии хлористого натрия. Сборник трудов № 168, функциональные и технические  прлоблемы архитектуры. МИСИ им. В.В. Куйбышева, 1977.

4.                      Ильнский В.М. Проектирование ограждающих конструкций зданий (с учетом физико-климатических воздействий. Госстройиздат, 1964. 5. Круглова А.И.  Климат и ограждающие конструкции. Москва Стройиздат, 1970.

 

ТРУБЫ ИЗ КОМПОЗИТНЫХ МАТЕРИАЛОВ ДЛЯ СЕТЕЙ КАНАЛИЗАЦИЙ И

ВОДОПРОВОДОВ

 

Н.Н.Абдуғаниев

Магистр ФерПИ Г.С.Абдуганиева

Фарғона политехника институти

 

  В данной статье рассматриватся использование современных композитных материалов в водоснабжении и водоотведении. Основной проблемой эксплуатации водопроводов и канализационных систем является быстрое старение трубопроводов и возникновение в них коррозионных процессов. Чтобы избежать разрушительных процессов или значительно их снизить необходимо грамотно подойти к вопросу выбора материала труб. На современном этапе это трубы, изготовленные из композитных материалов. Композитные трубы – изделия, которые производятся методом непрерывной намотки арматуры при одновременной пропитке связующим веществом с последующей термической обработкой сформованных изделий. Такие изделия созданы из двух и более 420

 

MUNDARIJA

 

I SHO„BA

MASHINASOZLIK TEXNOLOGIYASI VA AVTOMATLASHTIRISH,

TEXNOLOGIK MASHINA VA JIHOZLAR, YER USTI TRANSPORT TIZIMLARI VA ULARNI EKSPLUATATSIYASI, TADBIQIY MEXANIKA

Rais: Nazarmatov O.С.

Ilmiy kotib: Mamurov E.Т.

10

Materiallarni ishqalanish paytida turli xil qattiq qotishmalarining qiyosiy yeyilishga qarshiligi. Assistent Mirzaev Murodil Farg„ona  politexnika  instituti

10

Texnologik mashinalarda zararli  silkinishlarni  kamaytirish muammolari. Ilmiy rahbar:T.M.Sabirjanov-“Tadbiqiy mexanika” kafedrasi dotsenti, J.Isroilov 33-20 TVM guruh talabasi.

11

Avtomobil ehtiyot qismlar bozoridagi qalbaki mahsulotlar, muammolar va yechimlari. Tursunov Sh.T.1, Sayfiyev B. X.2, Tilavoldieva M. X.3 Farg„ona politexnika instituti Mexanika-muhandislik fakulteti MST va A kafedrasi, Mexanikamuhandislik fakulteti MST yo„nalishi 2-kurs talabasi, Farg„ona, O„zbekiston Respublikasi, Farg„ona shahar 1-son umumiy o„rta ta‟lim maktabi iqtisod fani o„qituvchisi.

13

Совершенствование технологии обработки тонкостенных деталей методом пластического сверления. Улмасов Ахаджон Акрамжон угли, ст.

преп. кафедры «ТМС и А». Ферганский политехнический институт

14

Автоматизированная система прогнозирования значений погрешности станков с чпу. Маткаримов Беҳзод Бахтиѐржон ўғли. Абдухошимов Дилшод Азамжон ўғли. Ферганский политехнический институт ст. преп. кафедры «ТМС и А»

18

Алгоритмы коррекции. Маткаримов Беҳзод Бахтиѐржон ўғли. Абдухошимов Дилшод Азамжон ўғли. Ферганский политехнический институт, ст. преп. кафедры «ТМС и А»

19

Ho„l usulda chang tozalovchi parrak barabanli apparat. Madaminova G.I. TMJ kafedrasi assistenti  [email protected] Omonov Jasur Sayfulla o‟g‟li

21

Yuza kontakt element bilan jihozlangan rotor-filtrli qurilma parametrlarini asoslash. Azizjon Isomidinov TMJ kafedrasi dosenti, Gulmira Madaminova TMJ kafedrasi assistenti. Omonov Jasur Sayfulla O‟g‟li Farg‟ona Politexnika Instituti

23

Ko‟mir kukunini briketlashni texnologik liniyasining  ishlab chiqishning dolzarbligi. Dotsent, A.A.Xakimov, doktorant, N.X. Voxidova, talaba, X.F.Sobirov

24

Organik bog’lovchilar yordamida ko’mir kukunini  biriketlashni dolzarbligi. Dotsent, A.A.Xakimov, doktorant, N.X. Voxidova, talaba, A.O.Olimjonov

26

Донадор материалларни куритиш самарадорлигини оширишни адабиѐтлар тахлили. Махмудов Маткарим Муҳиддин ўғли. Талаба, Хусанбоев Мухаммадбобир Алишержон ўғли. Ассистент, Фарғона Политехника Институти

28

Донадор материалларга иссиқлик билан ишлов бериш. Махмудов Маткарим Муҳиддин ўғли. Талаба. Хусанбоев Мухаммадбобир Алишержон ўғли. Ассистент. Фарғона Политехника Институти

29

Nometall materillar ishlab chiqarish texnologiyasi. Mexanika-mashinasozlik fakulteti 28-19 TMJr guruhi talabasi, Rahmonov Ahmadxon Musoxon o„g„li. Farg„ona politexnika instituti

30

Sement pishiruvchi pechlarni eksplutatsiya qilishda kuzatiladigan xavfli va

32

559

zararli omillar tahlili. Sadullayev H.M., Yakubov U.X. Farg„ona politexnika instituti

 

Материалларни қуритиш учун янги энергиятежамкор барабанли қуритгич конструкцияси. профессор, Р.Ж.Тожиев, докторант,

Н.Р.Ражабова, талаба, М Худайназаров. Фарғона политехника институти

33

Материални қуритиш жараѐнидаги ички иссиқлик ва масса алмашинув ҳолати. Докторант, Н.Р.Ражабова, талаба, Д. Одилов, талаба, М. Худайназаров. Фарғона политехника институти.

36

Определения метода ремонта изношенной части валов с помощью сварки. Рахмонов Ахмадхон Мусохон угли. Студент группы 28-19 ТМО Ферганского политехнического института.

38

Yuk avtomobillarini ishlatish, ulardan foydalanishni baholash. Mexanikamashinasozlik fakulteti 28-19 TMJr guruhi talabasi, Rahmonov Ahmadxon

Musoxon o„g„li va M9-21 guruh magistranti Abdullaaxatov Elbek Abrorjon o„g„li. Farg„ona politexnika instituti

40

Sanoat changli gazlari va ularni tozalovchi apparatlar ish jarayoniga ta‟sir ko„rsatuvchi omillar. A.O.Xoshimov1, B.B. Shoxanbaev1.  Farg„ona politexnika instituti

43

Kimyo            sanoati            changlarini    ushlashda       ishlatiladigan             apparatlar xarakteristikasi. 

A.O. Xoshimov1,  D.D. Qurvonov1. Farg„ona politexnika instituti

45

Эффективный метод очистки промышленных пылевых газов. Муйдинов А.А., Орифова Х.А. Кафедра «Технологические машины и оборудование»

47

Основные источники и мероприятия по охране окружающей среды

цементных заводов. Муйдинов А.А., Икромжонов И.И. Кафедра «Технологические машины и оборудование»

49

Ko‟mir qazib olish va uning kukunini briketlash. Dotsent, A.A.Xakimov, doktorant, N.X.Voxidova, talaba, X.F.Sobirov. Farg‟ona politexnika institute

52

Анализ работы теплообменников для мини цементных заводов. Х.М.Садуллаев, Ш.Жуманиязова. Ферганский политехнический институт

55

Sement tegirmonlarida energetik resurslardan foydalanish muammosi. Katta o„qituvchi Xursanov B.J., Abdunazarov A.20-21TMJ guruhi talabasi “TMJ” kafedrasi

57

Sirka kislotasini regeneratsiya qilish qurilmasi. Katta o‘qituvchi B. J. Xursanov, Akbarov O.D.24-19TMJ guruh talabasi

58

Ekstraksiya apparatlarida qo„shilmaydigan suyuqliklarni aralashtirish. Xursanov B.J.,Abdullaev N.Q. 28-18TMJ guruhi talabasi

59

Основы проектирования и создания мельниц. Хурсанов Б.Ж., Комилова К.К. студент, 31-20ТМО

60

Чангли газларни тозаловчи аппаратлар тахлили. докторант А.М. Сулаймонов.  талаба 22-21 ТМЖ гарух Ш.Ф.Шоназаров Фарғона политехника институти

62

Минерал ўғитларни қуритиш жараѐнини тизимли тахлили. Илмий рахбар: т.ф.б., PhD. Р.Х.Миршарипов, талаба: Сайдуллаева Ю.Х. 30-20 ТМЖ. Фарғона политехника институти

64

Барабанли қуритгичда ойнак маҳсулотлари ҳом-ашѐсини қуритишни такомиллаштириш. Илмий рахбар: т.ф.б., PhD. Р.Х.Миршарипов, талаба:

М.З.Турсунова 19-21 ТМЖ. Фарғона политехника институти

67

Плоскоременные передачи с фасонными центрирующими натяжными устройствами для перегрузки хлопка – сырца. Н.Б. Давидбаева, С3-19

Д.Бахромова, 25-19 ТМЖ Н.Хайдаров. Фарғона политехника институти

69

560

Zulfiyaxon Abdurashid qizi. Fergana Polytechnic Institute

 

Моделирование мобильной солнечной лектростанции и структурной схемы печатного узла системы управления. Худоѐров Хаѐтжон Дилшоджон угли, самостоятельный соискатель Ферганский

политехнический институт

131

Использование возобновляемых источников энергии и вторичных энергоресурсов. Старший препод.каф. ЭЭ Насретдинова Ф.Н., Ассистент каф. ЭЭЭ Умурзакова Г.Р., И.Иброхимов – магистр гр.11-21 ЭС Ферганский политехнический институт

134

Elektr yoritishda diodli lampalardan foydalanish. Xalilova F.A. EE kafedra katta o„qituvchi, To‟lashboyev S.Q., Nuraliyev Sh.R. 39-21 EEE guruh talabalari

135

Elektr qurilmalarida o„tkazgichlarning vazifasi. Xalilova F.A.  EE kafedra katta o„qituvchi, Berdaliyev A.R., Qozoqov M.A. 38-21 EEE guruh talabalari

136

Shamol energiyasidan foydalanish. Assisienti Omonullayev Boburjon Ilxomjon o„g„li. Energetika fakulteti 2-kurs talabasi. Nishonov Kamoliddin Axrorjon o„g„li. Farg„ona politexnika instituti

138

Қурилиш материалларини ишлаб чиқарувчи  корхоналарини синхрон  электр юритмаларидаги  моторларнинг ўтиш  жараѐнларини тадқиқ қилиш. Илмий рахбар  ЭЭЭ  кафедраси доценти Камолов Н.К.  М10-21 гурух магистранти  Мухаммадѐкубов Х. Фарғона политехника институти

140

Конструкция линейного привода для энергоэффективной системы слежения за солнцем. Ощепкова Эльвира Ахтемовна, докторант.

Ферганский политехнический институт

142

Исследование структуры и некоторых термических характеристик поликапроамида. Хайдаров А.А. Ферганский филиал Ташкентского университета информационных технологии, кафедра “Информационнообразовательные технологии”

144

Quyosh havo isitgichlaridan samarali foydalanish. B.B. Boynazarov, M.O.

Uzbekov. Farg„ona politexnika instituti

145

Распределение энергии в фокальной плоскости. д.т.н., проф., Эргашев С.Ф., докторант - Тожибоева М.Д. Ферганский политехнический институт

147

Uch fazali qt larni hisoblashning amaliy usullari. Rahbar: Ashurov Abdulahad Valijon o‟g‟li. 50-20 guruh talabasi Rahmonaliyev Muhammadyusuf  Azamjon

o‟g‟li. Farg„ona palitexnika institute

149

III SHO„BA

BINO VA INSHOOTLAR QURILISHI, GEODEZIYA, KARTOGRAFIYA,

KADASTR, MUHANDISLIK KOMMUNIKATSIYALARI QURILISHI 

Rais – Davlyatov SH.М.

Ilmiy kotib – Orzimatov J.

152

Temirbeton to„sinlar va ustunlarda himoya qatlamining buzilishi,   ularni bartaraf etish usullari va qo„llaniluvchi materiallar. M 2-21 IOQ guruh magistranti O.M.Bobofozilov.  katta o„qituvchi S.M.Mirzababayeva. Farg„ona

politexnika instituti

152

Bazalt tolalarini egilishga ishlovchi temirbeton to„sin konstruksiyalarda qo„llash. Xakimov Xumoyun Axadjon o„g„li. Magistranti. Ne‟matov Sardor Solijon o„g„li. Toshkent arxitektura va qurilish instituti magistranti

155

Seysmik hududlarda ko'p qavatli  binolarni  qurish va ulardan foydalanish. t.f.n Yusupov A.R., tayanch doktorant Isoev Yu.A. Farg‟ona politexnika institute.

156

Binolar va ularning tashqi to„siq konstruksiyalarini loyihalashga iqlimning ta‟siri. t.f.n. prof A.H.Alinazarov, tayanch doktorant J.X.Salimjonov.  Farg„ona politexnika instituti.

156

563


 

Tursunuva Xilola Shuxratjon qizi. Farg‟ona Politexnika Instituti. Yengil sanoat texnologiyasi kafedrasi assistenti

 

Ipak matolarining turlari va ularning tahlili. Xoshimova Maftuna Xoshimjon qizi

Farg‟ona Politexnika Instituti. Yengil sanoat texnologiyasi kafedrasi assistenti

382

Yoshi katta ayollar uchun kiyim-kechak loyihasini ishlab chiqish. Yaxyojonova Mohidil Husan qizi. Farg„ona politexnika instituti Yengil sanoat va to„qimachilik

fakulteti. Yengil sanoat texnologiyalar kaferdasi assistentlari

385

Yoshi katta ayollar uchun kiyim dizayn-loyihasini ishlab chiqish. Yusupova

Dilfuza Ubaydullayevna. Farg„ona politexnika instituti Yengil sanoat va

to„qimachilik fakulteti. Yengil sanoat texnologiyalar kaferdasi assistentlari

386

O„zDSt terminlarini zamonaviy xalqaro standartlarga moslashtirish imkoniyatlari tahlili. Yigitaliyev Axrorjon Mexmonali o„g„li YeST kafedra assistenti. Oripov Jasurbek Ikromjon o„g„li YeST kafedrasi assistenti. Yakubov Nosirjon Jurayevich YeST kafedrasi katta o„qituvchisi. Farg„ona politexnika instituti

389

Trikotaj matolarini ishlab chiqarishdagi zamonaviy jihozlarning tahlili. Assis. J.Oripov., Assistent. J.Xoshimov, A.Yigitaliyev. “Yengil sanoat texnologiyalari” kafedrasi

390

O„zbekistondagi yoshi katta ayollar uchun kiyim-kechak assortimentining xususiyatlari. Yaxyojonova Mohidil Husan qizi, Yusupova Dilfuza Ubaydullayevna. Farg‘ona politexnika instituti Yengil sanoat va to‘qimachilik fakulteti. Yengil sanoat texnologiyalar kaferdasi assistentlari

392

Мактаб ѐшидаги болалар кўйлаклари моделини танлаш ва уларни асослаш. М.Турдиев. Фарғона политехника институти

394

Инновации в экологическом образовании и просвещение широких слоев населения. К.т.н., доц. И.Х. Домуладжанов, студенты 3 курса 

Н.И. Абдуллажанова, Н.А. Солиева Ферганский политехнический институт

396

Экологические конкурсы в школах–педагогическая технология. К.т.н., доц. И.Х.Домуладжанов, студенты 2 курса Д.Н.Латифжонова, А.К.Исмаилова, Н.К.Сабиржанова. Ферганский политехнический институт

399

Преимущества природных и попутных газов в сравнении с другими видами топлива. Мансурхужаев Мажидхон Аббосхужа угли Ферганский политехнический институт

402

Цифровые двойники: понятие, типы и преимущества. Мансурхужаев Мажидхон Аббосхужа угли.Ферганский политехнический институт

403

Загрязнение атмосферы и здоровье человека. канд. техн. наук, доцент - И.Х.Домуладжанов. Ферганский политехнический институт. студентка – Н.Б.Жамолиддинова. Ферганский медицинский институт общественного здоровья

405

Атроф-муҳитнинг инсон саломатлигига таъсири. Жамолиддинова Нодирабегим Бахтиѐржон қизи, Фарғона Жамоат саломатлиги Тиббиѐт институти, “Даволаш иши” йўналиши, 61 гурух, 3 курс талабаси

408

Avtotransport vositalaridan chiqadigan zararli kimyoviy birikmalarning inson salomatligi va havo qatlamining ifloslanish darajasiga salbiy ta'sirini fundamental o'rganish. Alisherov Shoxruxbek Mirzohidjon og'li. Mirzarahimov Mirzohidbek Alisher og'li Qurilish fakulteti. Farg'ona Politexnika Instituti

409

Особенности получения синтетической топливы из природного газа. магистр. Масодиков Ж.Х. магистр Абдуллаахатов Э.А. Фарғона политехника институти2

412

VII SHO„BA

414

 

ARXITEKTURA, CHIZMA GEOMETRIYA VA MUXANDISLIK

GRAFIKASI, QURILISH MATERIALLARI, BUYUMLARI VA

KONSTRUKSIYALARINI ISHLAB CHIQARISH 

Rais – Tojiyev R.R.

Ilmiy kotib – Madaminov J.З.

 

Проектирование оптимальных составов цементных вяжущих для коррозиестойких бетонов. (PhD), доц. Абобакирова Зебунисо Асроровна, М2-21Бобофозилов Ойбек (магистрант), М2-21 Содиков Санжарбек

Собиржон Угли (магистрант). Ферганский политехнический институт

414

Научные принципы повышения коррозиестойкости эффективных бетонов. к.т.н. доцент Наталья Ивановна Гончарова, Романенко Д. 3а-20 студент Ферганский политехнический институт

416

Ҳаводаги нисбий намлик ва буғ ўтказувчанлик ҳолатлари. (PhD), доц. Абобакирова Зебунисо Асроровна, 1-20 Жамолиддинова Хуршидабону Тўйчибой қизи. Ферганский политехнический институт

419

Трубы из композитных материалов для сетей канализаций и водопроводов. Н.Н.Абдуғаниев. Магистр ФерПИ Г.С.Абдуганиева. Фарғона политехника институти

420

O„zbekiston tabiiy-lanshaft hududlarida rekratsion hududlarning shakillanishi (farg„ona viloyati misolida). TAQI   Ilmiy rahbari:   arx. fan. dok., prof. Salimov Arifdjan Muslimovich.    FarPI M 23-21 BIA guruh magistranti:

Qo`rg`onov O`ktamjon, Qo`rg`onova Zulayxo.   

423

Marg„ilon shahri turar-joy arxitekturasi. TAQI   Ilmiy rahbari:   arx. fan. dok., prof. Salimov Arifdjan Muslimovich. FarPI M 23-21 BIA guruh magistranti:

Qo`rg`onova Zulayxo, Qo`rg`onov O`ktamjon.

426

В ферганской области градостроительные основы развития туризма   и совершенствования структуры горных поселений. рhD Жураев У.Ш. магистрант Xоджиматова Г.Д. Ферганский политеxнический институт

429

VIII SHO„BA

METROLOGIYA, STANDARTLASHTIRISH VA MAHSULOT SIFATI

MENEJMENTI, INTELLEKTUAL MUHANDISLIK TIZIMLARI, FIZIKA 

Rais – Toxirov M.Қ.

Ilmiy kotib – Obidov J.Ғ.

431

Second-harmonic generation on the h-graph. S.M. Usanova, Sh.M. Usanovb, G.M. Usanovac.a Yeoju Technical Institute in Tashkent, 156 Usman Nasyr Str., 100121, Tashkent, Uzbekistan. b Tashkent Institute of Irrigation and Agricultural Mechanization Enginees, National Research University, 39 Kori Niyazov Str.,

Tashkent, Uzbekistan. c School 61, Ishtikhon district, Samarkand region. Zarband

431

Optical second harmonic generation in waveguides cutoff rules. Sulton Usanova, Sheroz Usanovb, Inomjon Ibragimova. a Yeoju Technical Institute in Tashkent, 156 Usman Nasyr Str., 100121, Tashkent, Uzbekistan. b Tashkent Institute of Irrigation and Agricultural Mechanization Enginees, National

Research University, 39 Kori Niyazov Str., Tashkent, Uzbekistan

432

Second-harmonic generation on the star graph. Sulton Usanova, Sheroz Usanovb, Inomjon Ibragimova.a Yeoju Technical Institute in Tashkent, 156 Usman Nasyr Str., 100121, Tashkent, Uzbekistan. b Tashkent Institute of Irrigation and Agricultural Mechanization Enginees, National Research University, 39 Kori Niyazov Str., Tashkent, Uzbekistan

433

Теория аномального фотовольтаического эффекта в поликристаллических тонких пленках. T.И. Рахмонов. Ферганский политехнический

435

 

институт

 

Fotoelektet holatning hosil bo`lish kinetikasi. O.R.Nurmatov. Farg‟ona politehnika instituti 3 bosqich tayanch dontoranti

439

Билвосита ва аралаш қуѐшли қуритгичларни текшириш. Рустам Хакимович Рахимов т.ф.д. Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси “Физика - Қуѐш” илмий - ишлаб чиқариш  бирлашмаси Материалшунослик институти. Дилмурод Нуъмонжон ўғли Мухторов. Фарғона политехника институти

440

Саноатни рақамли транформациялаш жараѐнининг муаммолари. Қодиров Сардорбек Исроилжон ўғли. Фарғона политехника институти таянч докторанти

443

Свечение экситоннных резонансов кристалла CdS с поверхностными слоями ленгмюра-блоджетта. Гофуржонов Файзуллохон, Охунов Шохрухбек  - студ. гр. р 37-21 Э(р). Научн. рук.- д.ф.-м.н., проф. Юлдашев Н.Х.

445

Оптические спектры поглощения поликристаллических пленок PbTe:Pb:Te. Бозорбоев Шахзодбек, Сайфиддинова Диѐрахон –студенты гр.

34-21 ЭЭ(р). Научн. рук.- д.ф.-м.н., проф. Юлдашев Н.Х.

448

IX SHO„BA

IJTIMOIY, GUMANITAR, XORIJIY TILLAR, MATEMATIKA VA

TABIIY FANLAR  

Rais – Kamilov A.

Ilmiy kotib Hasanova O.Қ.

451

Оилавий тадбиркорликда томорқа хўжалигининг ўрни ва аҳоли даромадларини оширишдаги аҳамияти. И.ф.н..доцент О.Ҳ.Махмудов, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти 2-босқич магистри И.Холмирзаев

451

Темур ва темурийлар даври да маданий хаѐт тарихидан. Илмий раҳбар: Хатамова Зумрад Назиржоновна, “Ўзбекистон тарихи ва ижтимоий фанлар” кафедраси ассистенти Зокиров Абдурауф Мансуржон ўғли 36А21 Егурух талабаси

454

Понятие человеческого достоинства. Базарбаева Айнура Бахтияровна студентка. Нукусского государственного педагогического института имени Ажинияза [email protected]

455

Аналитик     тафаккурни     ривожлантиришнинг     педагогик     зарурати.

Development of analytical thinking pedagogical needs. Развитие аналитического мышления педагогические потребности. Назарова Гулсанамхон Абдурахмоновна. 35-20 гурух талабаси Мамадалиев Нурилло Иброхимжон

угли

457

Бўлажак иқтисодчиларда аналитик тафаккурни ривожлантиришнинг зарурати. Назарова Гулсанамхон Абдурахмоновна. 35-20 гурух талабаси Мамадалиев Нурилло Иброхимжон угли

458

O‟quv jarayonida talabalarning tanqidiy fikrlashini shakllantirish xususiyatlari. Oltmishova Nasibaxon. Alisherov Shoxruxbek Mirzohidjon og'li.

Farg'ona Politexnika Instituti Qurilish fakulteti

460

Ta'lim jarayonida tanqidiy fikrlash dolzarbligi. Oltmisheva Nasibaxon Gʻulomjonovna katta oʻqituvchisi. Toshmatov Ulugʻbek Qodirjon oʻgʻli. Qurilish fakulteti ShQX yoʻnalishi 5-20 guruh  talabasi. Fargʻona Politexnika instituti

461

Yangi interfaol metodlardan foydalanib  yarim o‟tkazgichli rele qurilmalarini o‟qitish samaradorligini oshirish. Abdullaeva Muxtasar Akmoljon qizi. Farg‟ona politexnika instituti

463


fakulteti 55-20 ( E) guruh talabasi  To‟xtasinova Zulfiyaxon, Abdurashid qizi. Ilmiy rahbar : “Oliy matematika” kafedrasi  katta o‟qituvchisi, falsafa fanlari doktori.  J.I. Fayzullayev

 

Uзлуксиз электр энергияни сифатли  етказиб беришдаги  элементларнинг ишончлилигини аниқлаш. Energetika fakulteti 55-20 ( E) guruh talabasi Ortig‟aliyeva Mubinaxon Anvarjon qizi.  Ilmiy rahbar : “Oliy matematika” kafedrasi  katta o‟qituvchisi, falsafa fanlari doktori  J.I.Fayzullayev

530

Мулохазалар алгебрасининг содда  таҳлили. 16.21 гурух талабаси:

Турсунбоев Озодбек. Илмий рахбар:Алимжонова Гулнозахон Исроилжон қизи.

Фарғона политехника институти

532

Kichik kvadratlar usuli. Tajriba natijalarining  chiziqli bog„laninshini maple dasturuda aniqlash. Ilmiy rahbar: E.M. Mirzakarimov dotsent v.b. “Oliy matemarika” kafedrasi, Alisherov Shoxruxbek Mirzohidjon og'li 16-20 guruh talabasi

534

Chiziqli algrbraik tenglamalarni maple dasturida yechish. N.Mirzamahmudova- FarPI Oliy matematika kafedrasi katta o‟qituvchisi Azamjonov S- 57-21 guruh talabasi

535

Chiziqli programmalashtirish masalasini maple dastur tizimi yordamida yechish uslubiyoti. A.Abdurazakov-FarPI Oliy matematika kafedrasi dotsenti.

J.Haydarov-FarPI Iqtisod yo‟nalishi 1-bosqich talabasi

539

Oliy matematika fanida MAPLE dastur imkoniyatlaridan foydalanish.  N. Mahmudova Katta o`qituvchi. Ya. Homidjonov   8-21 guruh talabasi

542

Teskari funksiyalar. M.Qosimova – katta o‟qituvchi FarPI, 3-21 BIQ talabasi A.Redjapov

543

Matematika darslarida innovatsion texnologiyalar. M.Qosimova-FarPI Oliy matematika kafedrasi katta o‟qituvchisi. A.Abdurasulov-FarPI BIQ yo‟nalishi 1-bosqich talabasi

545

Maktab  matematika  kursida  matnli  masalalarni  yechishni  o`rgatish  uslubiyoti. N.X.Yusupova - FarPI Oliy matematika kafedrasi o‟qituvchisi;  1-20  BIQ guruh talabasi  X.Jamoliddinova

547

Funksiyani grafigini  yasashda funktsiya  hosilaning o‟rni. Nuraliyev Shukurullo Rustamjon o‟g‟li. Far.P.I. Energetika fakulteti 39-21 ( EEE) guruh talabasi. Ilmiy raxbar : “Oliy matematika” kafedrasi  katta o‟qituvchisi. f.f.d. Fayzullayev Jamshid Ismoiljonovich

550

Funksiyalarni tekshirishda android-dasturlardan foydalanish. Talaba Nizomiddinova Maftunaxon Shoirjon qizi, assisent Sattorov Abdusalom Mutalipovich. 26-21 TVM guruhi, Oliy matematika kafedrasi

551

Lagranj-dalamber tenglamasi. FarPI Oliy matematika kafedrasi assistenti, Sodiqova G.A

553

O‟zgarmas koeffitsientli bir jinsli bo‟lmagan chiziqli differensial tenglamalarda o‟zgarmasni variatsiyalash usuli. FarPI Oliy matematika kafedrasi assistenti, Sodiqova G.A., 24-21 TVM guruh talabasi Olimjonov D.

554

Iqtisodiy-ijtimoiy geografiyaning kelib chiqishi va hozirgi  kungacha rivojlanish tamoyillari va boshqa fafnlar bilan aloqasi. Qosimov Mahmudjon katta o'qituvchi. Alisherov Shoxruxbek Mirzohidjon og'li. Farg'ona Politexnika

Instituti

555

Scientific and innovative technology for the extraction of sucrose from sugar beet on an industrial scale. Akramov Shohruh Shuhratjon ogli - Assistant of the Department of Geodesy, Cartography and Cadastre, Faculty of Civil Engineering. Rasulov Asrrorjon Yuldosh ogli- Assistant of the Department of Geodesy, Cartography and Cadastre, Faculty of Civil Engineering. Fergana Polytechnic Institute.,

557

576

ҲАВОДАГИ НИСБИЙ НАМЛИК ВА БУҒ ЎТКАЗУВЧАНЛИК ҲОЛАТЛАРИ

ҲАВОДАГИ НИСБИЙ НАМЛИК ВА БУҒ ЎТКАЗУВЧАНЛИК ҲОЛАТЛАРИ

ҲАВОДАГИ НИСБИЙ НАМЛИК ВА БУҒ ЎТКАЗУВЧАНЛИК ҲОЛАТЛАРИ

ҲАВОДАГИ НИСБИЙ НАМЛИК ВА БУҒ ЎТКАЗУВЧАНЛИК ҲОЛАТЛАРИ

O„ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY

O„ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY

Salomov Oʻ.R. – tashkiliy qoʻmita raisi, institut rektori; 2

Salomov Oʻ.R. – tashkiliy qoʻmita raisi, institut rektori; 2

Manzil: O‗zbekiston Respublikasi, 150107,

Manzil: O‗zbekiston Respublikasi, 150107,

Республика ОТМларининг йиллик даромадларига назар солинганида бу тақсимотнинг аксини кўриш мумкин

Республика ОТМларининг йиллик даромадларига назар солинганида бу тақсимотнинг аксини кўриш мумкин

Молиявий маблағларни диверсификация қилишда олий таълим ташкилоти турли грантлар ва тадқиқотларни молиялаштириш, фондлардан ҳомийлик асосида маблағ жалб қилиш, энг асосийси спин-офф корхоналарини ташкил этиш ҳисобига…

Молиявий маблағларни диверсификация қилишда олий таълим ташкилоти турли грантлар ва тадқиқотларни молиялаштириш, фондлардан ҳомийлик асосида маблағ жалб қилиш, энг асосийси спин-офф корхоналарини ташкил этиш ҳисобига…

Учинчидан, инновацион ғояларни иқтисодиѐтга реал тадбиқ этиш имконини бермоқда

Учинчидан, инновацион ғояларни иқтисодиѐтга реал тадбиқ этиш имконини бермоқда

Институтда докторант, магистрант ва иқтидорли талабаларнинг илмий тадқиқот ишларини амалга оширишга барча етарли шароит яратишга харакат қилинмоқда

Институтда докторант, магистрант ва иқтидорли талабаларнинг илмий тадқиқот ишларини амалга оширишга барча етарли шароит яратишга харакат қилинмоқда

Гончарова Н.И. Проектирование составов бетонов с учетом активности цемента

Гончарова Н.И. Проектирование составов бетонов с учетом активности цемента

Шунинг учун ғоваксимон қатламни ички томонига жойлаштириб буғдан ҳимоялаш қатламини қўйиш керак бўлади

Шунинг учун ғоваксимон қатламни ички томонига жойлаштириб буғдан ҳимоялаш қатламини қўйиш керак бўлади

Магистр ФерПИ Г.С.Абдуганиева

Магистр ФерПИ Г.С.Абдуганиева

Ko‟mir kukunini briketlashni texnologik liniyasining ishlab chiqishning dolzarbligi

Ko‟mir kukunini briketlashni texnologik liniyasining ishlab chiqishning dolzarbligi

Sement tegirmonlarida energetik resurslardan foydalanish muammosi

Sement tegirmonlarida energetik resurslardan foydalanish muammosi

Исследование структуры и некоторых термических характеристик поликапроамида

Исследование структуры и некоторых термических характеристик поликапроамида

Tursunuva Xilola Shuxratjon qizi

Tursunuva Xilola Shuxratjon qizi

Avtotransport vositalaridan chiqadigan zararli kimyoviy birikmalarning inson salomatligi va havo qatlamining ifloslanish darajasiga salbiy ta'sirini fundamental o'rganish

Avtotransport vositalaridan chiqadigan zararli kimyoviy birikmalarning inson salomatligi va havo qatlamining ifloslanish darajasiga salbiy ta'sirini fundamental o'rganish

Optical second harmonic generation in waveguides cutoff rules

Optical second harmonic generation in waveguides cutoff rules

Понятие человеческого достоинства

Понятие человеческого достоинства

E) guruh talabasi To‟xtasinova

E) guruh talabasi To‟xtasinova

Scientific and innovative technology for the extraction of sucrose from sugar beet on an industrial scale

Scientific and innovative technology for the extraction of sucrose from sugar beet on an industrial scale
Материалы на данной страницы взяты из открытых истончиков либо размещены пользователем в соответствии с договором-офертой сайта. Вы можете сообщить о нарушении.
19.07.2022