Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".
Оценка 4.7

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".

Оценка 4.7
Работа в классе
docx
чтение
9 кл
14.04.2018
Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".
Сочинение : "Ахмедхан Абу – Бакар - дила дигуси писатель" написана ученицей 9-го класса МКОУ "Кищинской многопрофильной гимназии" .Ибрагимова Саида Курбановна выразила свои мысли о любимом писателе, о родине писателя. Абу-Бакар родился известном во всей стране в селении Кубачи,в семье злотокузнеца.Сочинение на даргинском языке: "Мой любимый писатель-Ахмедхан Абу-Бакар".
сочинение Ахмедхан Абу-Бакар.docx
Ахмедхан Абу – Бакар - дила дигуси писатель. Адам ахиратла агьлула вегI ветаурхIелира,валутала ва узи-уршила пикрумазив кавлан. ГIяхIбаркь гIяхIти гьанбикуназив,вайбаркь – вайти. И.Б.Ибрагьимов. Гьарил адамли гIямрулизив чеввикIили вирар поэт яра писатель, сайра цархIилтазивад гяхIцад декIарулхъуси. Илала произведенияби нушани халаси хIулбукIриличил дучIулра ва гIурра тикрардирулра. Сагали делчIниличибли нушаб хабурти гьатIира тамашалатили детарар. БегIлара бигути, гIяхIти, пагьмучебти писательтала лугIилизибад ца сай ГIяхIмадхан Абу-Бакар. Илини делкIунти хабурти дучIухIели, уркIи тIимхъбикIес кабирар. Лебил улкализив машгьурси даргала поэт, писатель, драматург ва киносценарист акIубси сай ГIярбукIла шилизив, азирлим урчIемдаршлим хIябцIанну цара ибил дуслизив мургьи-арцла устала хъалибарглизив. Илини Уркухъла урга даражала школа таманбарибсири. ИтхIели Уркухъла шилизибси детдомлизив пионер вожатыйли узули калунси сай ГяхIмадхан Абу-бакар. Детдомлизир хIукуматли арикьурси сари дила хала неш, ПатIимат, сунелара дудеш ВатIа ЧеряхIти дургъбазив вебкIибси. ХIера, илавад валуси сай дила хала нешли жагьси, бара назмурта лукIес вехIихьибси ГIяхIмадхан Абу-Бакар, сунела воспитатель. Илини гьандиркахъули сари: «ГIяхIмадхайс биштIати дурхIни дебали дигахъи. Илдас масхара бурес,савгъат бедес илала уркIи мурталра гьуцIбикIи. Нушаб, детдомлизирти дурхIнас, савгъатуни дихи. Нушачил варх алавчарси тIабигIят хIербарес экскурсияличи ваши. Гьачам нуни ил КIишала мер- мусаличира вакIахъибсири, ёлкала галгуби нушачир дашути сари или. Сайра вирхвитаурли вииши риштIаси рурсила гъайличи. Нунира хIебалули ,ядала галгала мерлаб чебаахъилра эмхIела занзи. Агь, хIябилра жагаси ёлка баргилри кьалли хIуни нушаб, ПатIимат, или, ГIямадхан мурталра дукаркIули вири. Мурталра разиси, дяхI шаласи адам вири ил». ДурхIнала гIямру ункъли далнили, илдала гъайлизиб ва баркьудилизиб тамашала секIал чебиэс устадеш лебнили илала произведениеби дигутили ва аргъес гьамадтили детаахъур. Илдигъунтазибад ца саби ГIяхIмадха «УмцIусини бургу» бикIуси пьеса. БутIакьянчиби даим цализи ца гъайбикIар. Илизибад нушани балулра, халатачи, бегIтачи лехIирхъес гIягIнили биъниличила, халаталара биштIаталара ургар диги ва гьалмагъдеш диэс гIягIнили биъниличила. Арцанна цIакь дуклумазиб бирар, адамла цIакь – гьалмагъдешлизиб. Дунъяла халкьани-ургарти гьалмагъдеш чедиахъули сари «Магьила къалиян» бикIуси хабарлизир. Луисли ГIярбукIла устнани барибси магьила къалиян урхьулизибад уцахъули сай. Се бурес дигули иличибли авторли? Марти гьалмагъдешли сегъуна-дигара балагь бяхIяэс, иличибад чедибдеш сархес бирар. ГIергъити дусмазиб имцIати улкнала халкьли нушала планетала биосферала агиличи чула къайгъи иргъахъули саби. Совет хIукумат кабилзухIелира халкь жибирутири тIабигIятла давлуми камли пайдаладирахъес ва мяхIкамдирахъес. дубурлан гьанна ил лукIули сай дубурлантачила лукIухIели, ногъайлантачила, урхьула капарайличи гъамси дянг авлахъличила. «ЦIуба сайгак» повестьли цархIилти произведениебала ургаб декIарси мер бурцули саби. ТIабигIят балтахънила тема ахъбурцули сай писательли. Гьарил адамла чебла саби тIабигIят ва илала давла батахъес, сунела ванза гьатира сахаватсили, жагасили бетаахъес, вацIурбазир мицIирагра жанивартира калахъес, Мухарбийли кьяйда. Мухарбийли гIяхIил балули сай тIабигIят, иргъули сай Гьалав писатель – саби. кьабулбирули илала жагадеш, давла, мягIна. Сунела багьудлуми чеалкIуси наслулис датес ибси пикриличил хIерирулри. Илис бииши ил гIяяркьянабас хIейгахъуси. Илала «Даргала рурсиби» бикIуси повестьра бучIантани дигиличил ИмцIатигъунти произведениеби хIясибли кинофильмабира дариб. Машгьурси Дагъиста ва илала произведениебачила тIашбизниагарли гъайикIес вирар. ГьалавяхI вашуси ва ахъикIуси писатель чеалкIуси наслулис мисалли ветарули сай. Илала тIабигIятли бедибси пагь саби. Пагьмучевси адам гьар секIайзив пагьмучевси вирар. УрхIмешуахIенси халаси пагьмула адам мурталра нушала уркIбазив вирар . Ил набра нугъунти цархIилтасра дебали дигахъуси писатель сай. халкьла писательличила

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".

Сочинение на даргинском языке по тема: "Мой любимый писатель_Ахмедхан Абу-Бакар".
Материалы на данной страницы взяты из открытых истончиков либо размещены пользователем в соответствии с договором-офертой сайта. Вы можете сообщить о нарушении.
14.04.2018