ТИЖОРАТ АМАЛЛАРИДА ИСЛОМ ДИНИ ЬСОИДАЛАРИНИНГ УРНИ
Оценка 5

ТИЖОРАТ АМАЛЛАРИДА ИСЛОМ ДИНИ ЬСОИДАЛАРИНИНГ УРНИ

Оценка 5
Научно-исследовательская работа +1
pdf
обществознание
Взрослым
17.07.2020
ТИЖОРАТ АМАЛЛАРИДА ИСЛОМ ДИНИ ЬСОИДАЛАРИНИНГ УРНИ
Тижорат фаолияти эркин бозор муносабатлари шароитида хужалик юритувчи субъектларнинг иктисодий самарадорликка эришишини таъминлайдиган мух,им омил х,исобланади. Тижорат фаолияти инсоният тарихидаги энг кадимий фаолият турларидан бири х,исобланади. Бу фаолият даставвал натурал хужаликнинг якунланиши, эътикод килинаётган динларнинг ривожланиши, товар ишлаб чикариш ва мех,нат таксимотининг вужудга келиши натижасида товарларни алмаштириш шаклида шаклланди.
Бухоро конференция 24.02.2020.pdf

UNIVERSITET1i

"BUXORODA ISLOM MADANI,YATINI

MODERNIZATSIYALASH$VA TURIZMNI

BARQAROR RIVOJLANTIRISWISTIQBOLLARI" Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman,

24-fevral 2020 yil Buxoro

"MODERNIZATION OF ISLAMIC

CULTURE\INBUKHARA AND PROSPECTSFOR

THE DEVELOPMENT OF SUSTAINABLE TOURISM"

International Scientific and Practical Conference

February 24, 2020 Bukhara

UCJIAMCKOÜ

KYJ1bTYPb1 B bYXAPE H 11EPCflEKITMBb1t

YCTOÜMUBOF.O PA3BUTM¶ my,PU3MA»

MeîKAYHapoAHaq HayqH0 11PaKTM U-1eCKaq

                                      24                   2020 rona byxapa

              BUXORO                

DAVLAT

        UNIVERSITETI           BUXORÖ

toy t Ax

"BUXORO ISLOM MADANIYATINI

MODERNIZATSIYALASH VA TURIZMNI BARQAROR

RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI"

Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman

2020 yil 24-fevral, Buxoro

"MODERNIZATION OF ISLAMIC CULTURE IN

BUKHARA AND PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT

OF SUSTAINABLE TOURISM"

International Scientific and Practical Conference February 24, 2020 Bukhara

UCJIAMCROÜ KYJ1bTYPb1 B bYXAPE n 11EPC11ERTUBb1

PA3BUTU¶ TYPU3MA»

Me)KAYHap0AHaq HayHH0 — 11paKTnqecKaS1 KomepeH11H¶

                                         24               2020 rona, byxapa

''Buxoroda islom madaniyatini modernizatsiyalash va turizmni barqaror rivojlantirish istiqbollari” mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya maqolalar to' plami. 2020 yil 24 fevral. -Buxoro: 2020.

Mazkur to'plamda 2020 yil 24 fevral kuni Buxoro viloyati turizmni rivojlantirish departamenti va Buxoro davlat universiteti Turizm va mehmonxona xo'jaligi kafedrasi bilan hamkorlikda o'tkazilgan ”Buxoroda islom madaniyatini modernizatsiyalash va turizmni barqaror rivojlantirish istiqbollari” mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyaning maqolalari ifodalangan.

Anjuman to'plamidan Oliy va kasb-hunar ta'limi, umumta'lim maktab o'qituvchilari, katta ilmiy xodim, mustaqil tadqiqotchi va izlanuvchilar, magistr va bakalavr talabalari, o'rta maxsus, kasb-hunar ta'limi o' quvchilari foydalanishlari mumkin.

Mas 'ul muharrirlar:

S. S.Rö ziev — Buxoro davlat universiteti, Turizm va mehmonxona xo cj aligi kafedrasi mudiri, i.f.n.

Taarizchilar:

B.N.Navro' zzoda - Buxoro davlat universiteti, Servis sohasi iqtisodiyoti kafedrasi professori, i.f.d.

A.Ch.Boboev — Buxoro muhandislik-texnologiya instituti, Menejment kafedrasi dotsenti, i.f.n.

Dasturiv ao 'mita:

1

O.X.Xamidov                 

Buxoro davlat universiteti rektori, rais

2.

D. Sh. Yavmutov            

BuxDU Iqtisodiyot va turizm fakulteti dekani, a' zo

3.

S.S.R(j ziev                   

BuxDU Turizm va mehmonxona xo'jaligi kafedrasi mudiri a' zo

4

A J. Abdullaev                

BuxDU Iqtisodiyot kafedrasi mudiri, a' zo

5.

S.U.T0jieva                     

BuxDU Servis sohasi iqtisodiyoti kafedrasi mudiri, a' zo

6.

B.N.Navro'zzoda             

BuxDU Servis sohasi iqtisodiyoti kafedrasi professori, a' zo

7.

E.A. Farmanov                

BuxDU Turizm va mehmonxona xo'j aligi kafedrasi o'qituvchisi, a' zo

8

1.0. Davronov                 

Tashkiliv ao 'mita:

BuxDU Turizm va mehmonxona xo'j aligi kafedrasi o'qituvchisi a' zo

I

O' .Rashidov                   

BuxDU prorektori

2

O. Qahhorov                   

BuxDU prorektori

3

G. Zaripov                       

BuxDU bo'lim boshlig'i

5

H. Hamroyev                  

BuxDU Turizm va mehmonxona xo'j aligi kafedra dotsenti

i.f.n.

6.

S.Davlatov                      

BuxDU dekan o'rinbosari

7.

B.lsomov                         

BuxDU o' qituvchisi

Mazkur to 'plamga kiritilgan maqolalarning mazmuni, undagi statistik ma 'lumotlar, sanalarning to 'g 'riligiga hamda tanqidiyfikr-mulohazalarga mualliflarning shaxsan o 'zlari mas 'uldir.


Использованная литература

1 Шилова С. Г. и др. «Зеленый дом». Организация сельского туризма. Методическое пособие (недоступная ссылка)

2. ВлаДимир ВлаДимирович Добросельский. Аграрный туризм: виды и структура (рус.) // Научно-практический журнал. 2015.

З.         WWOOF.org

4 Казначеева С.Н., Челнокова Е.А., Коровина Е. А. Агротуризм как одно из перспективных направлений индустрии туризма // Международный журнал прикладных и фундаментальных исследований. — 2017. — № 3-2. — С. 248-2525. http ://ferganatouri sm. ид

ТИЖОРАТ АМА.Л.ЛАРИДА ислом ДИНИ КОИДА.ЛАРИНИНГ УРНИ

С.К.БОЙЛСИГИТОВ, СамИСИ, Маркетинг кафеДраси (1ССИСПИтП1И

Тижорат фаолияти эркин бозор муносабатлари шароитида хужалик юритувчи субъектларнинг иктисодий самарадорликка эришишини таъминлайдиган мухим омил хисобланади. Тижорат фаолияти инсоният тарихидаги энг кадимий фаолият турларидан бири хисобланади. Бу фаолият даставвал натурал хужаликнинг якунланиши, эътикод килинаётган динларнинг ривожланиши, товар ишлаб чикариш ва мехнат таксимотининг вужудга келиши натижасида товарларни алмаштириш шаклида шаклланди. Ишлаб чикаришнинг ривожланиши билан тижорат фаолияти янада такомиллашиб борди. Товар-пул муносабатларининг ривожланиши эса киска давр ичида тижорат фаолиятининг турли хил шаклларини вужудга келишига сабаб булди.

Тижорат амаллари оркали савдо амалиёти янада такомиллашиб борди. Айникса, чакана савдо корхоналаридир. Чакана савдода асосан истеъмолчи ва сотувчи уртасида олди-сотди ишлар амалга оширилади.

Чакана савдо ташкилотлари ва корхоналарининг хамда улгуржи савдо базаларининг асосий вазифаси ахолига савдо хизмати курсатиш булиб, бунда тижорат фаолиятини фойда келтирадиган килиб ТаШКИЛ этиш талаби куйилади. Тижорат фаолиятини фойда келтирадиган килиб ташкил этиш эса уз навбатида тижорат фаолиятининг самарадорлиги курсаткичларидан тугри фойдаланишни такозо этади.

Тижорат фаолиятининг самарадорлиги курсаткичларига куйидагилар киради[1]       даромад ва фойда;   харажатлар, уларнинг турлари ва даражаси•      товар захираларининг даражаси;       товар айланиш тезлиги, айланма маблаглар;      ахоли талабининг кондирилиш даражаси•   савдо маданияти даражаси.

Ушбу курсаткичлардан мухимларидан бири сифатида савдо маданияти даражасини айтишимиз мумкин. Савдо маданияти тижорат фаолияти самарадорлигининг асосий курсаткичи хисобланади. Савдо маданияти жуда хам кенг тушунча булиб унинг асосида харидорга булган муносабат ётади. Харидор кам вакт сарфлаб кулай шароитда узига зарур булган товарларни сотиб олиш имкониятига эга булиши керак. Шунинг учун хам савдо маданиятининг асосий шартларидан бири чакана савдо тармокларида доимий равишда ахоли учун зарур булган товарлар ассортиментининг барча турларининг истаган вактда топилишидир. Ундан ташкари савдо маданияти чакана савдо тармокларида товар сотишнинг илгор усулларини кулланиши ва ахолига хилма-хил кушимча хизмат курсатиш зарурлигини такозо этади.

Бунда бевосита сотувчи истеъмолчилар билан узаро муносабатни шакллантиради. Колаверса, ушбу муносабатда халоллик, тугрилик, алдамаслик ва бошка яхши фазилатларни инобатга олиш зарур хисобланади.

Шу уринда Ислом динида хам тижорат амалларини тугри бажариш юзасидан куплаб фикр-мулохазалар мавжуд.

Мехрибон ва рахмли Аллох бандаларига халол касб килишни ва харомдан кочишни амр этди. Севикли Пайгамбаримиз (соллаллоху алайхи ва саллам) халол касб килиш ва халол яшаш йулларини умматларига тушунтириб, уз хаётларида амалга ошириб, курсатиб бердилар.

Маълумки, инсон хаётининг аксар кисми молиявий муомала билан ва шунга доир муаммолар таъсирида утади. Чунки турмуш шуни такозо этади. Агар молиявий муомала, олди бердилар йулга куйилмаса, зарурий коидалар ишлаб чикилмаса, турмуш кийинлашиб, одамлар орасида келишмовчиликлар купайиб кетган буларди.

Аллох таоло Куръони каримда муомалотнинг умумий коидаларини баён килди. Пайгамбаримиз (алайхиссалом) уларнинг тафсилотини тушунтирдилар. Мусулмонлар намоз масалаларини нечогли урганган булсалар, савдо масалаларини хам шунчалик урганишди.

Албатга, шариат олимларимиз, мухаддисларимиз, фукахолар узларининг китобларида тижоратнинг умумий коидалари, исломда тижоратнинг одоби ахлоки тугрисида катор ривоятларни, чукур таълимотларни колдирганларки, уларни хар биримиз урганиб, хаётимизга тадбик килмоклигимиз айни маъно. Шу уринда тижорат амалларининг коидалари хакида сузлаймиз.

Тижоратнинг умумий коидалари:[2]

Тижорат Аллохнинг зикри, Аллохнинг ибодати ва Аллохнинг фарзи вожиботларидан тусиб «уймасин.

Халолга эьтибор бермощ.лик.

Тижоратга ё.лгон аралаштирмаслик.

Тижоратдаги одоб шартларидан — махсулотни айбини айтиб сотиш.

Тижорат ишларида халоллик ва тугрилик тугрисида Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам айтадилар: ”Сотувчи ва олувчи то улар ажралмагунча ихтиёридадир. Кимики сотган молини кайтиб олса, киёматда у жаханнамга кетаётган булса хам уни кайтариб жаннатга киритади”, дедилар

Качонки уша олиб келган нарсасини мажбурликдан бир сабабга кура кайтариб олиб келса, уни савдогар кайтиб олиши мустахаб, лекин олинган нарса унинг сифатига таъсир киладиган айби булса савдогар алмаштириб бериши керак булади.

Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам айтадилар: ” Аллох таолонинг рахмати булсин шундайларгаки улар сотганда хам, олганда хам, гапирганларида хам одамларга мархаматлидир'

Кечиримли бир икки дона «ушиб беради, олувчи булиб кукат олиб келган дехкон арзон сотади. Лекин растада 2 баравар, махсулоти яхши, лекин уни арзон сотиб тезрок кетмокчи баъзида. 100 сум деса олувчига, олувчи эса: ”2 тадан беринг” деб пастга уради. Ундай килманг. Тижоратнинг иши жуда кийин, чунки хар бир махсулотда бировнинг хаки устида туради.

Шунинг учун Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам: ”Ростгуй, омонатдор тижоратчи, набийлар, сиддиклар ва шахидлар билан биргадир”, дедилар.

Юкоридаги фикрларнинг исботи сифатида куйидаги жумлаларни айтиб утамиз. Абу Хурайра розияллоху анхудан ривоят килинади: Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам айтдилар: ”Бозорга келаётган уловликларнинг бозорга етмасларидан олдин йулини тусиб уларнинг нарсаларини кутарасига сотиб олманглар. Бирингиз савдолашиб турганда бошкангиз унинг савосини бузиб устига савдо килмасин. Харидорни алдаш максадида нархни кутарманг. Шахарликлар (даллол булиб) кишлокликларнинг молини сотмасинлар.

Куйларнинг елими устидан (боласи эммасин, елими ШИШИб, серсутга ухшаб куринсин деб) боглаб куйманг. Кимки шу каби согин куйни сотиб олса, согиб кургач ихтиёрлидир. Ектириб колса олиб колади, агарда ёктирмаса эгасига кайтарадида ва бир соъ (4 кг) хурмо хам «ушиб беради”, дедилар.

Савдода халоллик ТцВОНИНГ аълосидир •

Имом Абу Ханифа рахимахуллохнинг машхур шогирди Имом Мухаммад рахимахуллохдан: ” Такво хакида бир китоб ёзсанг” деб илтимос килганларида, у киши ”ёзиб куйганманку” деб жавоб бердилар. Шунда: ”Кайси китоб?” дейишганда ' Китоб байъ” (тижорат китоби) деб жавоб килган. Бу буюк зотнинг тижоратни ким тугри килса, шу узига такво деганидир. Зеро, асосий, энг катга такво, инсон лукмасининг халол булишидир.

Демак тижорат амалларини бажаришда албатта халоллик, тугрилик, ростгойлик каби яхши амалларни имкон кадар купайтириш, савдо жараёнларини утказиш жараёнида ёмон иллатлардан йирокда булиш тавсия этилади.

Зеро, Ислом динида хам Оллох таоло савдони кишилар уртасидаги товарлар ва хизматлар айирбошлаш воситаси сифатида яратган. Уни узбошимчалик билан конунлар яратиш ва ёмон иллатларни содир этиш капа гунохлардан бири эканлигини хар биримиз чукур тахлил килиб, калбимизга сингдириб олишимиз зарур.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1 . Узбекистон Республикаси Конституцияси. - Т.,"Узбекистон”, 2014 й

2. Узбекистон Республикасининг конуни ”Ракобат тугрисида” 2012 йил 6 январь, УРК3 19-сон// ”lex.uz” .

З . Узбекистон Республикасининг конуни ” Тадбиркорлик фаолияти ЭРКИНЛИГИНИНГ кафолатлари тугрисида” 2012 йил 2 май, УРК-328-сон// ”lex.uz”.

4.                Котлер Ф. 300 ключевых вопросов маркетинга. — М.: Олимп-Бизнес, 2006. - 198 с.

5.                Хожи Исматуллох Абдуллох. Марказий Осиёда Ислом маданияти. ”Шарк” Т., 2005 355-b

6.                Muhammad kamol . Payg'ambarlar tarixi. Т., ”Yangi asr avlodi” 2003. 4-bet.

7.                Маматкулова Ш.Ж., Холмаматов Д.Х. Тижорат фаолияти. Укув кулланма. Самарканд2018 й

ГАСТРОНОМИК ТУРИЗМ РИВОЖИДА ГИД-ТАРЖИМОНЛАР ФАО.ЛИЯТИ: ТАКЛИФ ВА МУЛОХАЗАЛАР

Толсибоева М. Т., Узбекистон Давлат лса.хон тиллари университети магистри

Мамлакатимиз туризм индустрияси жадал ривожланиши учун кулай шароит, иктисодий, маъмурий ва хукукий мухит яратиш [1.1.] максадида ишлаб чикилган 2018-2019 йилларда туризмни ривожлантириш бУйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар дастурида белгиланган вазифалар ичида ТУРИЗМНИНГ янги сохаларига алохида эътибор каратилган. Зеро, туризм сохаларини янада ривожлантириш иктисодий сохадаги устувор вазифалардан биридир [2.24]. Туризм сохасидаги 300 0 харажатларни гастрономик туризм ташкил этади [3 252.]. Гастрономик туризм сайёхликнинг оммавий тури булиб, мамлакатнинг маданияти, тарихи, дини, фалсафаси, маънавияти, урф-одати, маросимлари, менталитетининг узига хос нозик жихатлари миллий таомларида акс этади.

”National Geographic Traveler Awards-2018” танловида мамлакатимизнинг ”Гастрономик туризм“ йуналиши буйича биринчи уринни эгаллаши бежиз эмас. Гастрономик туризм оркали сайёхлар мамлакатимизнинг пазандачилик маданиятидан бахраманд булиш, энг лаззатли таомлари билан пНИШИШ, хилма хил узбек миллий таомларини тановул килиш, шаркона ичимлик ва шарбатларни татиб куриш, махаллий рецептлар асосида тайёрланган ширинликларни ичиш, зираворлар атторлик дуконларига ташриф буюриш, чойхоналарга кириш, мехмонхонада нонуштани ширчой, нонвой нон ва


Бахтиёрович

жорий килиниши

 

Муйдинова Ш. Т Тошматова НК.

Ислом маданиятида мехнатга муносабатнинг фалсафийпедагогик тахлили ва нинг замонавий ахамияти

602

Хайдарова Зулфия О и жоновна

Ешларда мафкуравий иммунитетни шакллантиришда ислом маданиятининг ни

605

Иминова Максуда Рустамбек кизи

Сущность исламской культуры, пути ее развития и усовершенствования

607

Х жамбе диев ЖО.

Ислом баг икенглик дини

610

Гадоев Д.Х. Г лова А.А.

История строительства первой мечети в Бухаре

612

Ходжаева Санобар Нас ллаевна

Инвестицонный значение карвансарайи бухары

615

Махамадалиев Лутфилло

Ислом маданиятида санъат ва ахлок уйгунлигига доир карашларнинг эстетик тахлили

618

Худойкулов Туймурод Бекм одович

Бухородаги дастлабки масжидлар хакида академик в в. Ба тольднинг кайдла и

620

Назирахон Сиддикова

Узбек жадид мутафаккири абдулла авлонийнинг ислом маданиятига асосланган табиатга муносабат хакидаги ка ашла и тахлили

622

Насиба Эхсонова

Ислом маданиятини белгиловчи айрим тамойиллари хусусида

625

Галиева А.И. Юлдашева МБ.

Старт ислама каримова - совершенствование культуры путём ИННВаЦИОННЫХ технологий исламского образования - база нынешних дней

626

Нематуллаев Давлатилло

Ислом маданиятида инсон баркамоллиги масалалари

629

Ахмедов Низом Иззатович

Спорт-туризмнинг асосий турлари ва уларни самарали куллаш имкониятлари

631

Sobirova Sojida Solijon qizi

Buxoroda ziyorat turizmni rivojlantirish imkoniyatlari

633

Файзиева СК

Толибов Гайрат

Стандарты сервиса в ресторане: как улучшить качество обслуживания

635

Хожабоева ли.

Иулдошев О. А.

Агротуризм ва экотуризмни ривожлантиришнинг бугунги кундаги ахамияти, муаммолари ва истикболлари

638

К.Б.Дилмонов

Туризм сохаси учун кадрлар тайёрлаш тизимида илгор тажрибалар ва улардан фойдаланиш йуллари

640

Хонкелдиева К.Р.

Туризм сохасини баркарор ривожлантиришнинг устувор йуналишлари

644

Мирзаев А.Т

Пути повышения инвестиционной активности управления туристско-рекреационной деятельностью

647

Атаджанова Барно Тулкиновна

Тенденции развития агротуризма в Ферганской области

651

С.К.Бойжигитов

Тижорат амалларида ислом дини коидаларининг урни

654

Тожибоева М. Т.

Гастрономик туризм ривожида гид-таржимонлар фаолияти: таклиф ва мулохазалар

656

НК. Тошматова,

Д.Т. Ашурова,

Д.З. Абдужабборова

Шахс масъулиятининг ислом маданияти тизимидаги мохияти ва фалсафий-аксиологик жихатлари

659

Тургунова Насиба

Узбекистонда ёшлар туризмини ривожлантиришнинг

662

762



[1] Маматкулова Ш.)К., Холмаматов Д.Х. Тижорат фаолияти. Самарканд 2018 йил

[2] http://shosh.uz/iuma-mavizalari-savdoda-halollik-mezoni/

UNIVERSITET1i "BUXO R ODA ISLO

UNIVERSITET1i "BUXO R ODA ISLO

BUXORO ISLOM MADANIYATINI MODERNIZATSIYALASH

BUXORO ISLOM MADANIYATINI MODERNIZATSIYALASH

Mas 'ul muharrirlar: S. S.Rö ziev —

Mas 'ul muharrirlar: S. S.Rö ziev —

Использованная литература 1 Шилова

Использованная литература 1 Шилова

Шу уринда Ислом динида хам тижорат амалларини тугри бажариш юзасидан куплаб фикр-мулохазалар мавжуд

Шу уринда Ислом динида хам тижорат амалларини тугри бажариш юзасидан куплаб фикр-мулохазалар мавжуд

Куйларнинг елими устидан (боласи эммасин, елими

Куйларнинг елими устидан (боласи эммасин, елими

шаркона ичимлик ва шарбатларни татиб куриш, махаллий рецептлар асосида тайёрланган ширинликларни ичиш, зираворлар атторлик дуконларига ташриф буюриш, чойхоналарга кириш, мехмонхонада нонуштани ширчой, нонвой нон ва

шаркона ичимлик ва шарбатларни татиб куриш, махаллий рецептлар асосида тайёрланган ширинликларни ичиш, зираворлар атторлик дуконларига ташриф буюриш, чойхоналарга кириш, мехмонхонада нонуштани ширчой, нонвой нон ва

Бахтиёрович жорий килиниши

Бахтиёрович жорий килиниши

Атаджанова Барно Тулкиновна

Атаджанова Барно Тулкиновна
Материалы на данной страницы взяты из открытых истончиков либо размещены пользователем в соответствии с договором-офертой сайта. Вы можете сообщить о нарушении.
17.07.2020